Правила за разне дечије игре можете преузети ОВДЕ

Ластиш

Игра ластишем тражи доста скокова и прецизности да се погоди ограничени простор, а одлично разгибава и јача зглобове и окретност. За ластиш је потребно најмање троје играча, мада се у недостатку трећег у неким играма може послужити и неким парковским реквизитом попут клупе, жардињере, дрвета или бандере. Популарно скакање  је била уз песму:

“Балерина, Рококо, диже ноге високо, пошто добро скаче, виде јој се гаће, а њен муж балетан, диже ноге на таван”.

Коларићу, панићу

Ова игра се игра као коло. Деца се држе за руке у отвореном колу. Играч на зачељу (последњи) и играч до њега подигну руке, а сви остали се провлаче између њих. Коловођа који је на супротној страни кола води  коло према „пролазу“. Сва деца играју и певају и за коловођом се провлаче и иду ка месту са кога су кренули. Када сви прођу претпоследње дете остаје у неправилном положају, тј. направило је „чвор“ око себе. Коловођа затим наставља да води коло ка новом пролазу, све док се и остала деца не заплету. Када сва деца буду заплерена, уз исту песму креће и расплитање кола. Песмица звучи овако:

“Коларићу, панићу, плетемо се самићу, сами себе заплићемо, сами себе расплићемо”.

Школице

Парче креде и површина на којој се може писати – бетон или асфалт – и сви услови за игру Школице су испуњени. Како се школица црта, вероватно још памтите – једна коцкица, па затим две напоредне, па опет једна, и тако до краја. Колико укупно поља има, зависи од вас и детета. Када се нацрта, треба уписати бројеве у свако поље редом, од 1 па навише. Затим се треба опремити каменчићем за бацање (може да послужи и ваше парче креде). Уколико игра једно дете, оно, стојећи на старту, баца каменчић у поље број 1, скаче до њега, узима каменчић и враћа се на почетак. Дете до обележеног поља скаче на једној нози, а уколико спусти другу ногу, погоди поље које није на реду или стане на нацртани оквир, креће испочетка. Када игра више деце заједно, код сваке начињене грешке, играч каменчић предаје следећем детету, и тако у круг док први не заврши сва поља редом, и тако постане победник. Искуснија деца могу игру да учине занимљивијом тако што ће предмет да бацају унатрашке, да скачу обема ногама, жмурећи… Игрица је одлична за развијање осећаја за простор, прецизност и јачање зглобова и мишића ногу.

Пуштање змајева

Ово је разонода у којој ће детету бити потребно доста родитељске помоћи, а и вама неће бити баш лако на почетку. Важно је да не покушавате да пуштате змаја уколико не дува довољно јак ветар, јер ћете се истрчати до изнемоглости, а змаја нећете успети да подигнете. Заобилазите дрвеће у широком луку.

Папир, камен, маказе

Игра је врло једноставна. Изговарајући “папир, камен, маказе” и при том тресући шакама, треба смислити који ћеш од три симбола ставити: папир (отворена шака), камен (затворена шака) и маказе (затворена шака са испружена два прста).

Кад се одлучиш за симбол, ти га покажеш и ако је јачи од симбола твог противника ти побеђујеш. Јачина варира од симбола: маказе су јаче од папира јер маказе секу папир; камен је јачи од маказа јер камен разбија маказе; а папир је јачи од камена јер папир упакује и зароби камен.

Овиме се одлучује ко ће да први бира играча у свој тим, ко ће да иде у продавницу и слично. А може да се игра и овако: ко стави слабији симбол добија чвргу од овог са јачим симболом.

Ко воли, ко воли…?

Ластиш се рашири и сви играчи стану унутар њега. Један од играча пита: „Ко воли, ко воли… сладолед?“ Уколико сви воле сладолед, сви остају у ластишу. Уколико је у питању нешто ружно, што нико не воли, сви брзо искачу из ластиша, а најгоре пролази онај ко остане последњи, јер га сви упетљаног у ластиш зачикују. Посебно је напето када онај ко пита одуговлачи са изговарањем целог питања, нпр. „Ко воли колаче…од ….црва?“ Тада, до последњег тренутка, сви пажљиво слушају да ли треба да искоче или остану унутра, јер и искакање без разлог такође изазива смех код других играча.

Шуге

На почетку игре бира се „шуга“ или „шугица“, а њен задатак у игри је да јури остале играче док неког не успе да додирне. Тада тај други играч бива „заражен“ шугом и од њега сви почну да беже, укључујући и претходну „шугицу“. Игра се наставља све док се играчи не уморе, или им не досади. Пошто је ова игра одлична за развијање оријентације у простору, координацију покрета и загревање свих мишића, данас се често користи као „загревање“ на спортским тренинзима малишана.

Ледени чика

Ово је игра слична шуги, с том разликом што један играч све време јури остале. Када неког дотакне и каже: „Залеђен!“, тај мора да се укопа у месту, док Ледени чика наставља да јури даље. Играчи који су још недодирнути могу додиром да одледе оне који су залеђени, а да би неко у игри победио, мора да заледи све учеснике.

Шарена јаја

За ову игру је потребно је најмање 4 играча. Један је „ђаво“, други продавац, а остали су шарена јаја. Играчи који представљају јаја се, пре почетка сваког круга, договарају ко ће бити које боје, нпр. црвене, жуте, златне, итд. Затим се поређају унаоколо и чучну, како би подсећали на јаја у корпи. Када су припреме готове, ђаво долази да купи јаја. Дијалог звучи овако:

Ђаво: „Куц, куц!“

Продавац: „Ко је?“

Ђаво: „Ђаво на лопати!“

Продавац: „Шта тражи?“

Ђаво: „Шарена јаја!“

Продавац: „Које боје?“

Ђаво: (погађа) „Жуте?“
Уколико ђаво не погоди боју, погађа поново. Ако међу играчима постоји жуто јаје, оно одмах устаје и бежи. Кад га ђаво ухвати, онда ухваћени играч постаје ђаво у следећем кругу.

Прескакање конопца

Када дете прескаче конопац само, потребно је да се претходно подеси његова дужина. Идеално је да, када дете стане на средину конопца, ручке може да подигне до пазуха. Уколико је конопац предуг, може га обмотати око шаке, или га можете скратити код дршке. Прескакати се може тречећи, скачући, са обе ноге заједно или наизменично, са поскоцима између окрета конопца, унапред, уназад, крећући се или у месту…

Прескакање конопца у друштву подразумева да два играча држе конопац и окрећу га у великим круговима, док трећи играч стоји између њих и прескаче конопац.

Фризби

Идеално је да се игра на мекој подлози, тј. на трави, како би дете могло слободно да се баца и ваља за „одбеглим“ фризбијем, што ће изазвати много смеха и доброг расположења. Фризби се приликом бацања држи тако да палац руке буде на горњем, а остали прсти на доњем делу диска. Рука је савијена у лакту, у нивоу рамена, а фризби благо нагнут на горе, како током лета не би завршио у трави.

Лети, лети…

У овој игри деца седе формирајући круг и кажипрстом ударају у под. У средини круга седи дете које такође удара кажипрстом о под и говори: – Лети, лети, лети… – и када на крају каже име неке птице или направе која лети, остала деца морају брзо подићи руке. А уколико уз речи лети, лети, лети… каже нешто што не лети, деца треба да и даље урадају кажипрстом о под. Играч који је у кругу има право да на сва могуће начине збуњује остале играче, рецимо покретима руке итд. Играч који погреши, излази из круга а самим тим и из игре.

Пар – непар

Игре са сличицама у којима је циљ погодити последњу цифру на њој или уз помоћ шаке и ударца је преокренути на бок. Као награда би се добијала управо та сличица. Некада албуми са самолепљивим сличицама нису били објављивани сваког месеца, већ само у посебним приликама, као што је Светско првенство у фудбалу, па је свака сличица предстваљала о право мало богатство.

Зуце

За игру је потребно три или више играча. Прво се изабере неко ко ће да жмури. Треба да руком покрије бок, тако да му је длан отворен и лицем према осталима. Остали требају да се тихо договоре ко ће да га из све снаге распали по длану. Онда онај који је жмурио треба да на основу снаге процени ко га је ударио, а ако не може на основу снаге, онда покушава да погоди на срећу. Ако погоди ко га је ударио, тај следећи жмури, ако не, опет је он на реду.

Масне фоте

У кутију или капу се стављају бројеви сваког од играча. Онај ко држи бројеве, извлачи један по један и задаје задатке шта та особа треба да уради. Ова игра је посебно практикована на ђачким екскурзијама, а користила би се како се од симпатије измамио први пољубац.

У шумици зека

Деца међу собом изаберу једно дете које је „зека“, а остали формирају коло око њега и певају заједничку песму. „Зека“ седи, чучи или скакуће у средини кола. Песмица звучи овако:

У шумици зека седи, спи, седи, спи, јадан зеко, шта ти би да не можеш скочити? Скочи сад, скочи сад!
Од ловачких паса чувај се, чувај се, они ће те ловити, господару носити. Скочи сад, скочи сад, скочи сад!

Ринге, ринге раја

Деца направе коло које се окреће у круг певајући песму „Ринге, ринге, раја“. Када се у песми зачују последња реч „чуч“ сви у кругу морају да чучну. Чучањ повлачи децу, која се у колу држе за руке, да попадају по трави, што изазива смех. Песмица звучи овако:

“Ринге, ринге, раја, пуна корпа јаја, дош’о чика Паја, па појео јаја, једно јаје мућ, а ми децо чуч”!

Берем, берем грожђе

Деца формирају коло. На сред кола стоју чувар. Деца стоје или се окрећу у круг и певају, а покретима подражавају бербу грожђа. Опрезно посматрају чувара јер чим изговоре последње речи песме, он ће кренути да их јури. Дете које чувар ухвата, постаје нови чувар. Песмица звучи овако:

“Берем, берем грожђе, док чича не дође, а кад чича дође, пресешће ми грожђе”.

Иде маца око тебе

Деца „мишеви“ седе у круг, док „маца“ иде около и сагиње се поред више њих као да хоће да им стави марамицу на леђа. Уколико „миш“ примети остављену марамицу, трчи за мацом како би пре од ње опет стигао на своје место. Ако не стигне постаје „маца“. Песмица звучи овако:

“Иде маца око тебе, пази да те не огребе, чувај мијо, реп, немој бити слеп, ако будеш слеп, отпашће ти реп”!

Ланац

Једно дете започиње игру тако што јури осталу децу која трче слободно. Када неког ухвати, остаје спојен са њим, и држећи се за руке, они почињу потеру за осталом децом. Када ухвате следеће дете и оно заједно са њима вија осталу децу. Игра траје док последње дете не остане на слободи, а оно постаје прва карика следећег круга.

Хула-хоп

Омиљен реквизит свих девојчица био је хула-хоп. Прво су га деца обично вртела око стопала, затим око колена,  па на боковима , струку, испод мишке, на крају оне спретне девојчице вртеле су га на врату. Девојчице су обично задавале колико се кругова врти око сваког дела тела. Рецимо осам кругова за сваки део тела, а коме ни једном не падне победио је.

Окош бокош

Малишани испруже руке, скупе шаке у песницу. Изаберу дете које ће да броји и при том удара са својом песницом друге песнице као мали чекиц. Пре бројања мора да “пљуне” песницу са којом ће да удара, изговарајући “пуј”.

Бројалица иде овако :

“Окош, бокош, прдне кокош, пита Баја :”Кол’ко теби треба јаја?”

Дете на чијој се руци зауставио другар, рецимо одговара пет. Онда се броји до пет на кога падне задњи број, та рука испада и тако све у круг док не остане једна рука – тај је победник.

И около салата

Ова песмица се пева док деца стоје у кругу. Пева је дете које је у кругу и иде около ударајући длановима поскакујуци са ноге на ногу. Песмица звучи овако:

“И около салата, и около салата, и около салата и навелики збор. Ја дајем руку теби, Ти дајеш руку мени, и ја се теби клањам и теби припадам.”

На крају песмице одабере се једно дете и онда сви певају, док се двоје деце држе испод руке код лактова вртећи се у круг. Када се то двоје деце врти, следи песмица:

“Сад се види сад се зна, ко се коме допада”. Оборили главе доле, сад се види да се воле”.

Глуви телефони

Једно дете започне игру тако што другом шапне на уво једну реч. Реч обично буде компликована. Свако дете шапуће другом детету што тише може шта је чуо и разумео. Када се стигне до задњег детета оно изговара реч на глас. Најчешће та реч нема везе са задатом и онда се сви смеју.

Нека бије, нека бије…

Ову игру обично игра неколико малишана. Једно дете је као записничар, код којег долазе остала деца и дају лажна имена (на пример принцеза, Тарзан, вила, Сандокан…).  Лопта се стави на обележено место, сви стану око ње, а записничар прозива :”Нека бије, нека бије… Тарзан.”

Сви остали беже док Тарзан не стави руку на лопту и каже “стоп”. Тада сви морају да стану у место и кога “Тарзан” погоди са лоптом добија минус. Дете које прво скупи три минуса иде у малу пензију док неко други не ухвати лопту. Он онда улази поново у игру. Са шест минуса иде у велику пензију и не улази више у игру.

Између две ватре

Деца се распореде тако да са једне стране буде њих пет до шест, а исти број играча буде у другој екипи. У средини између две групе деце налазе се деца која покушавају да ухвате лопту или да је избегу. У случају да некога лопта погоди, он испада и тако све док сви не испадну из игре. Онда се мењају. Међутим, сваки пут када неко ухвати лопту којом је гађан има право позове неког односно да уђе један играч који је испао.

Ћораве баке

Изабере се један играч и вежу му се очи марамом тако да ништа не види. Затим га остали лагано заврте око сопствене осе, да мало изгуби осећај за орјиентацију у простору. Док је вртите певате :

“Водим баку на пазар, да је продам за динар, иди бако куда знаш, мени више не требаш”.

Играчи треба да стану око ње, да је дозивају именом, гуркају, а када “бака” крене према другој деци, они треба да се склањају од ње. Ако “бака” ухвати неког, она треба да погоди кога је ухватила, не скидајући при том повез са очију. Има право да ти опипа лице и тело рукама и речима да “извуче” коју реч из тебе. Ако погоди ког је ухватила, та особа је нова ћорава бака!

Царе, пацапе колико је сати?

Изабере се један играч који ће да буде цар и који ће да задаје животињске кораке које морају да опонашају деца да би се стигао до циља. Најбољи део игре је када неко измисли неки нови животињски корак ( рецимо, пет мрављих , седам родиних, десет коњских, девет мајмунских…) Победник је онај који први дође до циља односно до цара.

Иде мајка с колодвора

Деца се поделе у две групе. Ухвате се за руке као да играју “козарачко коло” и певају песму наизменично “ Иде мајка са колодвора, дија, дија де. Шта ће мајка с колодвора, дија, дија де?  Жели једну ћерку, дија, дија де.  Како ће се звати, дија дија де? Нек се зове … каже се име детета из супротне групе. Ми не дамо … име детета, каже супротна група. На знак сад, отма се дете из друге групе и оно буде припојено противночкој , тако се игра док једна група не добије сву децу друге групе.

Олимпијаде дечије (Титове) бригаде

Деца од ластиша праве необичне облике, а док их праве певају “Олимпијаде, олимпијаде, дечије бригаде стоп. У том моменту какав се облик направи, друго дете мора да се провуче испод или изнад ластиша, а при томе не сме да додирне гуму. Онај ко својим телом пипне гуму мора да стане на место онога ко наместа необичан облик. Провлачи се један по један како се гума не би тресла.

Прсти су ти ко у свиње

Девојчице рашире прсте на обе руке, а друго дете броји уз песмицу:

“Прсти си то ко у свиње, реци једно мушко име”.

Дете каже име симпатије за коју хоће да “провери” да ли је воли.  Затим прсти се броје по словима имена (на пример Лука ) – ако тебе Лука воли нек ти пукне овај прст. Девојчица проба да пукне прст, па ако пукне – љубав је загарантована.

Труле кобиле

Једна од најгрубљих игара коју су игралу углавном дечаци. Једна екипа скаче на другу чији су чланови повезани у “ланац”, главама забијеним у друге главом између бутина. Чланови једне групе наскачу на другу екипу, која не сме да “поклекне”.

Жмурке

Ова игра се обично игра предвече. Једно дете стоји уз дрво или зид и броји до 20, а остала деца се за то време крију. Након одбројавања, креће потрага за другарима, уз прехдодну опаску “Ко се није скрио магарац био”. Најраспрострањенија игра некада, јер су истовремено могли да се играју и дечаци и девојчице. Жмури онај ко се не запљуне на време или га онај који жмури и нађе заспљуне.

Јањине купуса и сланине

Ова игра се играла тако што се један играч савије напред и руке стави на колена. Следећи га прескочи као козлић и стаје у исти положај као први. Онај који прескаче треба да викне име игре. Постојале су ту и неке комбинације, рецимо “ јањине јањине, купуса и сланине”.

Сандокан или чепалице

Деца се ухвате за једно дете и гледају што даље да одскоче. Затим из тог положаја треба друго дете да очепе, с тим да и то друго дете има право да се помери. Победник је ко исчепа све остале.

Партизани и Немци

Деца би се поделила у две групе, а износили су пластичне пиштоље и пушке, којих је било на сваком кораку. Екипа “Немаца” би користила свој немачки језик, док би “Партизани” по правилу били инспирисани репликама из ратих серија. Како су долазили нови клинци, ова игра је добила име “Каубоји и Индијанци”