Život Novog Sada oduvek je bio tesno povezan sa Dunavom. Reka je vekovima predstavljala važan trgovački put, izvor prihoda i prirodnu vezu sa drugim gradovima, ali je istovremeno bila i mesto odmora i okupljanja stanovnika. Još krajem XIX veka Novosađani su tokom letnjih meseci posećivali improvizovana kupališta na peščanim obalama Dunava, tražeći osveženje i beg od gradske vreve.
Štrand je zvanično otvoren za posetioce 1911. godine, a tokom dvadesetih godina XX veka nastavljeno je njegovo uređenje i proširivanje sadržaja. Naziv Štrand poticao je od nemačke reči Strand, što znači obala ili plaža, a vrlo brzo postao je sastavni deo svakodnevnog govora Novosađana.
Plaža je nudila mnogo više od mesta za kupanje. Na peščanoj obali uređeni su sadržaji za odmor i rekreaciju, a tokom leta Štrand je postajao centar društvenog života grada. Porodice, sportisti, mladi i stariji građani provodili su ovde slobodno vreme, stvarajući posebnu atmosferu po kojoj je Novi Sad postao prepoznatljiv.
Tokom decenija Štrand je više puta menjan i prilagođavan potrebama savremenog grada. Preživeo je velike poplave, ratove i društvene promene, ali je ostao jedno od najvoljenijih mesta Novosađana. Njegova duga peščana obala i pogled na Petrovaradinsku tvrđavu učinili su ga jednim od najpoznatijih rečnih kupališta u ovom delu Evrope.
Za mnoge generacije Novosađana leto je bilo nezamislivo bez odlaska na Štrand. Ovde su nastajala prijateljstva, održavane sportske aktivnosti i stvarane uspomene koje su se prenosile sa generacije na generaciju. Plaža je vremenom prerasla svoju prvobitnu namenu i postala važan deo identiteta grada i njegove kulture života uz Dunav.