Pravila za razne dečije igre možete preuzeti OVDE

Lastiš

Igra lastišem traži dosta skokova i preciznosti da se pogodi ograničeni prostor, a odlično razgibava i jača zglobove i okretnost. Za lastiš je potrebno najmanje troje igrača, mada se u nedostatku trećeg u nekim igrama može poslužiti i nekim parkovskim rekvizitom poput klupe, žardinjere, drveta ili bandere. Popularno skakanje  je bila uz pesmu:

„Balerina, Rokoko, diže noge visoko, pošto dobro skače, vide joj se gaće, a njen muž baletan, diže noge na tavan“.

Kolariću, paniću

Ova igra se igra kao kolo. Deca se drže za ruke u otvorenom kolu. Igrač na začelju (poslednji) i igrač do njega podignu ruke, a svi ostali se provlače između njih. Kolovođa koji je na suprotnoj strani kola vodi  kolo prema „prolazu“. Sva deca igraju i pevaju i za kolovođom se provlače i idu ka mestu sa koga su krenuli. Kada svi prođu pretposlednje dete ostaje u nepravilnom položaju, tj. napravilo je „čvor“ oko sebe. Kolovođa zatim nastavlja da vodi kolo ka novom prolazu, sve dok se i ostala deca ne zapletu. Kada sva deca budu zaplerena, uz istu pesmu kreće i rasplitanje kola. Pesmica zvuči ovako:

„Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“.

Školice

Parče krede i površina na kojoj se može pisati – beton ili asfalt – i svi uslovi za igru Školice su ispunjeni. Kako se školica crta, verovatno još pamtite – jedna kockica, pa zatim dve naporedne, pa opet jedna, i tako do kraja. Koliko ukupno polja ima, zavisi od vas i deteta. Kada se nacrta, treba upisati brojeve u svako polje redom, od 1 pa naviše. Zatim se treba opremiti kamenčićem za bacanje (može da posluži i vaše parče krede). Ukoliko igra jedno dete, ono, stojeći na startu, baca kamenčić u polje broj 1, skače do njega, uzima kamenčić i vraća se na početak. Dete do obeleženog polja skače na jednoj nozi, a ukoliko spusti drugu nogu, pogodi polje koje nije na redu ili stane na nacrtani okvir, kreće ispočetka. Kada igra više dece zajedno, kod svake načinjene greške, igrač kamenčić predaje sledećem detetu, i tako u krug dok prvi ne završi sva polja redom, i tako postane pobednik. Iskusnija deca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču obema nogama, žmureći… Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i jačanje zglobova i mišića nogu.

Puštanje zmajeva

Ovo je razonoda u kojoj će detetu biti potrebno dosta roditeljske pomoći, a i vama neće biti baš lako na početku. Važno je da ne pokušavate da puštate zmaja ukoliko ne duva dovoljno jak vetar, jer ćete se istrčati do iznemoglosti, a zmaja nećete uspeti da podignete. Zaobilazite drveće u širokom luku.

Papir, kamen, makaze

Igra je vrlo jednostavna. Izgovarajući „papir, kamen, makaze“ i pri tom tresući šakama, treba smisliti koji ćeš od tri simbola staviti: papir (otvorena šaka), kamen (zatvorena šaka) i makaze (zatvorena šaka sa ispružena dva prsta).

Kad se odlučiš za simbol, ti ga pokažeš i ako je jači od simbola tvog protivnika ti pobeđuješ. Jačina varira od simbola: makaze su jače od papira jer makaze seku papir; kamen je jači od makaza jer kamen razbija makaze; a papir je jači od kamena jer papir upakuje i zarobi kamen.

Ovime se odlučuje ko će da prvi bira igrača u svoj tim, ko će da ide u prodavnicu i slično. A može da se igra i ovako: ko stavi slabiji simbol dobija čvrgu od ovog sa jačim simbolom.

Ko voli, ko voli…?

Lastiš se raširi i svi igrači stanu unutar njega. Jedan od igrača pita: „Ko voli, ko voli… sladoled?“ Ukoliko svi vole sladoled, svi ostaju u lastišu. Ukoliko je u pitanju nešto ružno, što niko ne voli, svi brzo iskaču iz lastiša, a najgore prolazi onaj ko ostane poslednji, jer ga svi upetljanog u lastiš začikuju. Posebno je napeto kada onaj ko pita odugovlači sa izgovaranjem celog pitanja, npr. „Ko voli kolače…od ….crva?“ Tada, do poslednjeg trenutka, svi pažljivo slušaju da li treba da iskoče ili ostanu unutra, jer i iskakanje bez razlog takođe izaziva smeh kod drugih igrača.

Šuge

Na početku igre bira se „šuga“ ili „šugica“, a njen zadatak u igri je da juri ostale igrače dok nekog ne uspe da dodirne. Tada taj drugi igrač biva „zaražen“ šugom i od njega svi počnu da beže, uključujući i prethodnu „šugicu“. Igra se nastavlja sve dok se igrači ne umore, ili im ne dosadi. Pošto je ova igra odlična za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta i zagrevanje svih mišića, danas se često koristi kao „zagrevanje“ na sportskim treninzima mališana.

Ledeni čika

Ovo je igra slična šugi, s tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale. Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.

Šarena jaja

Za ovu igru je potrebno je najmanje 4 igrača. Jedan je „đavo“, drugi prodavac, a ostali su šarena jaja. Igrači koji predstavljaju jaja se, pre početka svakog kruga, dogovaraju ko će biti koje boje, npr. crvene, žute, zlatne, itd. Zatim se poređaju unaokolo i čučnu, kako bi podsećali na jaja u korpi. Kada su pripreme gotove, đavo dolazi da kupi jaja. Dijalog zvuči ovako:

Đavo: „Kuc, kuc!“

Prodavac: „Ko je?“

Đavo: „Đavo na lopati!“

Prodavac: „Šta traži?“

Đavo: „Šarena jaja!“

Prodavac: „Koje boje?“

Đavo: (pogađa) „Žute?“
Ukoliko đavo ne pogodi boju, pogađa ponovo. Ako među igračima postoji žuto jaje, ono odmah ustaje i beži. Kad ga đavo uhvati, onda uhvaćeni igrač postaje đavo u sledećem krugu.

Preskakanje konopca

Kada dete preskače konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova dužina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ručke može da podigne do pazuha. Ukoliko je konopac predug, može ga obmotati oko šake, ili ga možete skratiti kod drške. Preskakati se može trečeći, skačući, sa obe noge zajedno ili naizmenično, sa poskocima između okreta konopca, unapred, unazad, krećući se ili u mestu…

Preskakanje konopca u društvu podrazumeva da dva igrača drže konopac i okreću ga u velikim krugovima, dok treći igrač stoji između njih i preskače konopac.

Frizbi

Idealno je da se igra na mekoj podlozi, tj. na travi, kako bi dete moglo slobodno da se baca i valja za „odbeglim“ frizbijem, što će izazvati mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Frizbi se prilikom bacanja drži tako da palac ruke bude na gornjem, a ostali prsti na donjem delu diska. Ruka je savijena u laktu, u nivou ramena, a frizbi blago nagnut na gore, kako tokom leta ne bi završio u travi.

Leti, leti…

U ovoj igri deca sede formirajući krug i kažiprstom udaraju u pod. U sredini kruga sedi dete koje takođe udara kažiprstom o pod i govori: – Leti, leti, leti… – i kada na kraju kaže ime neke ptice ili naprave koja leti, ostala deca moraju brzo podići ruke. A ukoliko uz reči leti, leti, leti… kaže nešto što ne leti, deca treba da i dalje uradaju kažiprstom o pod. Igrač koji je u krugu ima pravo da na sva moguće načine zbunjuje ostale igrače, recimo pokretima ruke itd. Igrač koji pogreši, izlazi iz kruga a samim tim i iz igre.

Par – nepar

Igre sa sličicama u kojima je cilj pogoditi poslednju cifru na njoj ili uz pomoć šake i udarca je preokrenuti na bok. Kao nagrada bi se dobijala upravo ta sličica. Nekada albumi sa samolepljivim sličicama nisu bili objavljivani svakog meseca, već samo u posebnim prilikama, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa je svaka sličica predstvaljala o pravo malo bogatstvo.

Zuce

Za igru je potrebno tri ili više igrača. Prvo se izabere neko ko će da žmuri. Treba da rukom pokrije bok, tako da mu je dlan otvoren i licem prema ostalima. Ostali trebaju da se tiho dogovore ko će da ga iz sve snage raspali po dlanu. Onda onaj koji je žmurio treba da na osnovu snage proceni ko ga je udario, a ako ne može na osnovu snage, onda pokušava da pogodi na sreću. Ako pogodi ko ga je udario, taj sledeći žmuri, ako ne, opet je on na redu.

Masne fote

U kutiju ili kapu se stavljaju brojevi svakog od igrača. Onaj ko drži brojeve, izvlači jedan po jedan i zadaje zadatke šta ta osoba treba da uradi. Ova igra je posebno praktikovana na đačkim ekskurzijama, a koristila bi se kako se od simpatije izmamio prvi poljubac.

U šumici zeka

Deca među sobom izaberu jedno dete koje je „zeka“, a ostali formiraju kolo oko njega i pevaju zajedničku pesmu. „Zeka“ sedi, čuči ili skakuće u sredini kola. Pesmica zvuči ovako:

U šumici zeka sedi, spi, sedi, spi, jadan zeko, šta ti bi da ne možeš skočiti? Skoči sad, skoči sad!
Od lovačkih pasa čuvaj se, čuvaj se, oni će te loviti, gospodaru nositi. Skoči sad, skoči sad, skoči sad!

Ringe, ringe raja

Deca naprave kolo koje se okreće u krug pevajući pesmu „Ringe, ringe, raja“. Kada se u pesmi začuju poslednja reč „čuč“ svi u krugu moraju da čučnu. Čučanj povlači decu, koja se u kolu drže za ruke, da popadaju po travi, što izaziva smeh. Pesmica zvuči ovako:

„Ringe, ringe, raja, puna korpa jaja, doš’o čika Paja, pa pojeo jaja, jedno jaje muć, a mi deco čuč“!

Berem, berem grožđe

Deca formiraju kolo. Na sred kola stoju čuvar. Deca stoje ili se okreću u krug i pevaju, a pokretima podražavaju berbu grožđa. Oprezno posmatraju čuvara jer čim izgovore poslednje reči pesme, on će krenuti da ih juri. Dete koje čuvar uhvata, postaje novi čuvar. Pesmica zvuči ovako:

„Berem, berem grožđe, dok čiča ne dođe, a kad čiča dođe, presešće mi grožđe“.

Ide maca oko tebe

Deca „miševi“ sede u krug, dok „maca“ ide okolo i saginje se pored više njih kao da hoće da im stavi maramicu na leđa. Ukoliko „miš“ primeti ostavljenu maramicu, trči za macom kako bi pre od nje opet stigao na svoje mesto. Ako ne stigne postaje „maca“. Pesmica zvuči ovako:

„Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo, rep, nemoj biti slep, ako budeš slep, otpašće ti rep“!

Lanac

Jedno dete započinje igru tako što juri ostalu decu koja trče slobodno. Kada nekog uhvati, ostaje spojen sa njim, i držeći se za ruke, oni počinju poteru za ostalom decom. Kada uhvate sledeće dete i ono zajedno sa njima vija ostalu decu. Igra traje dok poslednje dete ne ostane na slobodi, a ono postaje prva karika sledećeg kruga.

Hula-hop

Omiljen rekvizit svih devojčica bio je hula-hop. Prvo su ga deca obično vrtela oko stopala, zatim oko kolena,  pa na bokovima , struku, ispod miške, na kraju one spretne devojčice vrtele su ga na vratu. Devojčice su obično zadavale koliko se krugova vrti oko svakog dela tela. Recimo osam krugova za svaki deo tela, a kome ni jednom ne padne pobedio je.

Okoš bokoš

Mališani ispruže ruke, skupe šake u pesnicu. Izaberu dete koje će da broji i pri tom udara sa svojom pesnicom druge pesnice kao mali čekic. Pre brojanja mora da „pljune“ pesnicu sa kojom će da udara, izgovarajući „puj“.

Brojalica ide ovako :

„Okoš, bokoš, prdne kokoš, pita Baja :“Kol’ko tebi treba jaja?“

Dete na čijoj se ruci zaustavio drugar, recimo odgovara pet. Onda se broji do pet na koga padne zadnji broj, ta ruka ispada i tako sve u krug dok ne ostane jedna ruka – taj je pobednik.

I okolo salata

Ova pesmica se peva dok deca stoje u krugu. Peva je dete koje je u krugu i ide okolo udarajući dlanovima poskakujuci sa noge na nogu. Pesmica zvuči ovako:

„I okolo salata, i okolo salata, i okolo salata i naveliki zbor. Ja dajem ruku tebi, Ti daješ ruku meni, i ja se tebi klanjam i tebi pripadam.“

Na kraju pesmice odabere se jedno dete i onda svi pevaju, dok se dvoje dece drže ispod ruke kod laktova vrteći se u krug. Kada se to dvoje dece vrti, sledi pesmica:

„Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada”. Oborili glave dole, sad se vidi da se vole”.

Gluvi telefoni

Jedno dete započne igru tako što drugom šapne na uvo jednu reč. Reč obično bude komplikovana. Svako dete šapuće drugom detetu što tiše može šta je čuo i razumeo. Kada se stigne do zadnjeg deteta ono izgovara reč na glas. Najčešće ta reč nema veze sa zadatom i onda se svi smeju.

Neka bije, neka bije…

Ovu igru obično igra nekoliko mališana. Jedno dete je kao zapisničar, kod kojeg dolaze ostala deca i daju lažna imena (na primer princeza, Tarzan, vila, Sandokan…).  Lopta se stavi na obeleženo mesto, svi stanu oko nje, a zapisničar proziva :“Neka bije, neka bije… Tarzan.“

Svi ostali beže dok Tarzan ne stavi ruku na loptu i kaže „stop“. Tada svi moraju da stanu u mesto i koga “Tarzan” pogodi sa loptom dobija minus. Dete koje prvo skupi tri minusa ide u malu penziju dok neko drugi ne uhvati loptu. On onda ulazi ponovo u igru. Sa šest minusa ide u veliku penziju i ne ulazi više u igru.

Između dve vatre

Deca se rasporede tako da sa jedne strane bude njih pet do šest, a isti broj igrača bude u drugoj ekipi. U sredini između dve grupe dece nalaze se deca koja pokušavaju da uhvate loptu ili da je izbegu. U slučaju da nekoga lopta pogodi, on ispada i tako sve dok svi ne ispadnu iz igre. Onda se menjaju. Međutim, svaki put kada neko uhvati loptu kojom je gađan ima pravo pozove nekog odnosno da uđe jedan igrač koji je ispao.

Ćorave bake

Izabere se jedan igrač i vežu mu se oči maramom tako da ništa ne vidi. Zatim ga ostali lagano zavrte oko sopstvene ose, da malo izgubi osećaj za orjientaciju u prostoru. Dok je vrtite pevate :

„Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar, idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš“.

Igrači treba da stanu oko nje, da je dozivaju imenom, gurkaju, a kada “baka” krene prema drugoj deci, oni treba da se sklanjaju od nje. Ako „baka“ uhvati nekog, ona treba da pogodi koga je uhvatila, ne skidajući pri tom povez sa očiju. Ima pravo da ti opipa lice i telo rukama i rečima da „izvuče“ koju reč iz tebe. Ako pogodi kog je uhvatila, ta osoba je nova ćorava baka!

Care, pacape koliko je sati?

Izabere se jedan igrač koji će da bude car i koji će da zadaje životinjske korake koje moraju da oponašaju deca da bi se stigao do cilja. Najbolji deo igre je kada neko izmisli neki novi životinjski korak ( recimo, pet mravljih , sedam rodinih, deset konjskih, devet majmunskih…) Pobednik je onaj koji prvi dođe do cilja odnosno do cara.

Ide majka s kolodvora

Deca se podele u dve grupe. Uhvate se za ruke kao da igraju “kozaračko kolo” i pevaju pesmu naizmenično “ Ide majka sa kolodvora, dija, dija de. Šta će majka s kolodvora, dija, dija de?  Želi jednu ćerku, dija, dija de.  Kako će se zvati, dija dija de? Nek se zove … kaže se ime deteta iz suprotne grupe. Mi ne damo … ime deteta, kaže suprotna grupa. Na znak sad, otma se dete iz druge grupe i ono bude pripojeno protivnočkoj , tako se igra dok jedna grupa ne dobije svu decu druge grupe.

Olimpijade dečije (Titove) brigade

Deca od lastiša prave neobične oblike, a dok ih prave pevaju “Olimpijade, olimpijade, dečije brigade stop. U tom momentu kakav se oblik napravi, drugo dete mora da se provuče ispod ili iznad lastiša, a pri tome ne sme da dodirne gumu. Onaj ko svojim telom pipne gumu mora da stane na mesto onoga ko namesta neobičan oblik. Provlači se jedan po jedan kako se guma ne bi tresla.

Prsti su ti ko u svinje

Devojčice rašire prste na obe ruke, a drugo dete broji uz pesmicu:

„Prsti si to ko u svinje, reci jedno muško ime“.

Dete kaže ime simpatije za koju hoće da „proveri“ da li je voli.  Zatim prsti se broje po slovima imena (na primer Luka ) – ako tebe Luka voli nek ti pukne ovaj prst. Devojčica proba da pukne prst, pa ako pukne – ljubav je zagarantovana.

Trule kobile

Jedna od najgrubljih igara koju su igralu uglavnom dečaci. Jedna ekipa skače na drugu čiji su članovi povezani u “lanac”, glavama zabijenim u druge glavom između butina. Članovi jedne grupe naskaču na drugu ekipu, koja ne sme da “poklekne”.

Žmurke

Ova igra se obično igra predveče. Jedno dete stoji uz drvo ili zid i broji do 20, a ostala deca se za to vreme kriju. Nakon odbrojavanja, kreće potraga za drugarima, uz prehdodnu opasku „Ko se nije skrio magarac bio“. Najrasprostranjenija igra nekada, jer su istovremeno mogli da se igraju i dečaci i devojčice. Žmuri onaj ko se ne zapljune na vreme ili ga onaj koji žmuri i nađe zaspljune.

Janjine kupusa i slanine

Ova igra se igrala tako što se jedan igrač savije napred i ruke stavi na kolena. Sledeći ga preskoči kao kozlić i staje u isti položaj kao prvi. Onaj koji preskače treba da vikne ime igre. Postojale su tu i neke kombinacije, recimo “ janjine janjine, kupusa i slanine”.

Sandokan ili čepalice

Deca se uhvate za jedno dete i gledaju što dalje da odskoče. Zatim iz tog položaja treba drugo dete da očepe, s tim da i to drugo dete ima pravo da se pomeri. Pobednik je ko isčepa sve ostale.

Partizani i Nemci

Deca bi se podelila u dve grupe, a iznosili su plastične pištolje i puške, kojih je bilo na svakom koraku. Ekipa “Nemaca” bi koristila svoj nemački jezik, dok bi “Partizani” po pravilu bili inspirisani replikama iz ratih serija. Kako su dolazili novi klinci, ova igra je dobila ime “Kauboji i Indijanci”