Igra lastišem traži dosta skokova i preciznosti da se pogodi ograničeni prostor, a odlično razgibava i jača zglobove i okretnost. Za lastiš je potrebno najmanje troje igrača, mada se u nedostatku trećeg u nekim igrama može poslužiti i nekim parkovskim rekvizitom poput klupe, žardinjere, drveta ili bandere. Popularno skakanje je bila uz pesmu: „Balerina, Rokoko, diže noge visoko, pošto dobro skače, vide joj se gaće, a njen muž baletan, diže noge na tavan“.

Parče krede i površina na kojoj se može pisati – beton ili asfalt – i svi uslovi za igru Školice su ispunjeni. Kako se školica crta, verovatno još pamtite – jedna kockica, pa zatim dve naporedne, pa opet jedna, i tako do kraja. Koliko ukupno polja ima, zavisi od vas i deteta. Kada se nacrta, treba upisati brojeve u svako polje redom, od 1 pa naviše. Zatim se treba opremiti kamenčićem za bacanje (može da posluži i vaše parče krede). Ukoliko igra jedno dete, ono, stojeći na startu, baca kamenčić u polje broj 1, skače do njega, uzima kamenčić i vraća se na početak. Dete do obeleženog polja skače na jednoj nozi, a ukoliko spusti drugu nogu, pogodi polje koje nije na redu ili stane na nacrtani okvir, kreće ispočetka. Kada igra više dece zajedno, kod svake načinjene greške, igrač kamenčić predaje sledećem detetu, i tako u krug dok prvi ne završi sva polja redom, i tako postane pobednik. Iskusnija deca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču obema nogama, žmureći… Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i jačanje zglobova i mišića nogu.

Deca se rasporede tako da sa jedne strane bude njih pet do šest, a isti broj igrača bude u drugoj ekipi. U sredini između dve grupe dece nalaze se deca koja pokušavaju da uhvate loptu ili da je izbegu. U slučaju da nekoga lopta pogodi, on ispada i tako sve dok svi ne ispadnu iz igre. Onda se menjaju. Međutim, svaki put kada neko uhvati loptu kojom je gađan ima pravo pozove nekog odnosno da uđe jedan igrač koji je ispao.

Deca „miševi“ sede u krug, dok „maca“ ide okolo i saginje se pored više njih kao da hoće da im stavi maramicu na leđa. Ukoliko „miš“ primeti ostavljenu maramicu, trči za macom kako bi pre od nje opet stigao na svoje mesto. Ako ne stigne postaje „maca“. Pesmica zvuči ovako: „Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo, rep, nemoj biti slep, ako budeš slep, otpašće ti rep“!

Deca naprave kolo koje se okreće u krug pevajući pesmu „Ringe, ringe, raja“. Kada se u pesmi začuju poslednja reč „čuč“ svi u krugu moraju da čučnu. Čučanj povlači decu, koja se u kolu drže za ruke, da popadaju po travi, što izaziva smeh. Pesmica zvuči ovako: „Ringe, ringe, raja, puna korpa jaja, doš’o čika Paja, pa pojeo jaja, jedno jaje muć, a mi deco čuč“!

Omiljen rekvizit svih devojčica bio je hula-hop. Prvo su ga deca obično vrtela oko stopala, zatim oko kolena, pa na bokovima , struku, ispod miške, na kraju one spretne devojčice vrtele su ga na vratu. Devojčice su obično zadavale koliko se krugova vrti oko svakog dela tela. Recimo osam krugova za svaki deo tela, a kome ni jednom ne padne pobedio je.

Jedna od najgrubljih igara koju su igralu uglavnom dečaci. Jedna ekipa skače na drugu čiji su članovi povezani u “lanac”, glavama zabijenim u druge glavom između butina. Članovi jedne grupe naskaču na drugu ekipu, koja ne sme da “poklekne”.

Kada dete preskače konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova dužina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ručke može da podigne do pazuha. Ukoliko je konopac predug, može ga obmotati oko šake, ili ga možete skratiti kod drške. Preskakati se može trečeći, skačući, sa obe noge zajedno ili naizmenično, sa poskocima između okreta konopca, unapred, unazad, krećući se ili u mestu… Preskakanje konopca u društvu podrazumeva da dva igrača drže konopac i okreću ga u velikim krugovima, dok treći igrač stoji između njih i preskače konopac.

Izabere se jedan igrač koji će da bude car i koji će da zadaje životinjske korake koje moraju da oponašaju deca da bi se stigao do cilja. Najbolji deo igre je kada neko izmisli neki novi životinjski korak ( recimo, pet mravljih , sedam rodinih, deset konjskih, devet majmunskih…) Pobednik je onaj koji prvi dođe do cilja odnosno do cara.

Ova igra spada u zaboravljene igre za decu i igra se kao kolo. Deca se drže za ruke u otvorenom kolu. Igrač na začelju (poslednji) i igrač do njega podignu ruke, a svi ostali se provlače između njih. Kolovođa koji je na suprotnoj strani kola vodi kolo prema „prolazu“. Sva deca igraju i pevaju i za kolovođom se provlače i idu ka mestu sa koga su krenuli. Kada svi prođu pretposlednje dete ostaje u nepravilnom položaju, tj. napravilo je „čvor“ oko sebe. Kolovođa zatim nastavlja da vodi kolo ka novom prolazu, sve dok se i ostala deca ne zapletu. Kada sva deca budu zaplerena, uz istu pesmu kreće i rasplitanje kola. Pesmica zvuči ovako: „Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo“.

Mališani ispruže ruke, skupe šake u pesnicu. Izaberu dete koje će da broji i pri tom udara sa svojom pesnicom druge pesnice kao mali čekic. Pre brojanja mora da „pljune“ pesnicu sa kojom će da udara, izgovarajući „puj“. Brojalica ide ovako : „Okoš, bokoš, prdne kokoš, pita Baja :“Kol’ko tebi treba jaja?“ Dete na čijoj se ruci zaustavio drugar, recimo odgovara pet. Onda se broji do pet na koga padne zadnji broj, ta ruka ispada i tako sve u krug dok ne ostane jedna ruka – taj je pobednik.

Puštanje zmajeva takođe spada u dečije igre. Ovo je razonoda u kojoj će detetu biti potrebno dosta roditeljske pomoći, a i vama neće biti baš lako na početku. Važno je da ne pokušavate da puštate zmaja ukoliko ne duva dovoljno jak vetar, jer ćete se istrčati do iznemoglosti, a zmaja nećete uspeti da podignete. Zaobilazite drveće u širokom luku.

Igra je vrlo jednostavna. Izgovarajući „kamen, papir, makaze“ i pri tom tresući šakama, treba smisliti koji ćeš od tri simbola staviti: papir (otvorena šaka), kamen (zatvorena šaka) i makaze (zatvorena šaka sa ispružena dva prsta). Kad se odlučiš za simbol, ti ga pokažeš i ako je jači od simbola tvog protivnika ti pobeđuješ. Jačina varira od simbola: makaze su jače od papira jer makaze seku papir; kamen je jači od makaza jer kamen razbija makaze; a papir je jači od kamena jer papir upakuje i zarobi kamen. Ovime se odlučuje ko će da prvi bira igrača u svoj tim, ko će da ide u prodavnicu i slično. A može da se igra i ovako: ko stavi slabiji simbol dobija čvrgu od ovog sa jačim simbolom.

Na početku igre bira se „šuga“ ili „šugica“, a njen zadatak u igri je da juri ostale igrače dok nekog ne uspe da dodirne. Tada taj drugi igrač biva „zaražen“ šugom i od njega svi počnu da beže, uključujući i prethodnu „šugicu“. Igra se nastavlja sve dok se igrači ne umore, ili im ne dosadi. Pošto je ova igra odlična za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta i zagrevanje svih mišića, danas se često koristi kao „zagrevanje“ na sportskim treninzima mališana.

Ova igra se obično igra predveče. Jedno dete stoji uz drvo ili zid i broji do 20, a ostala deca se za to vreme kriju. Nakon odbrojavanja, kreće potraga za drugarima, uz prehdodnu opasku „Ko se nije skrio magarac bio“. Najrasprostranjenija igra nekada, jer su istovremeno mogli da se igraju i dečaci i devojčice. Žmuri onaj ko se ne zapljune na vreme ili ga onaj koji žmuri i nađe zaspljune.

Ovo je dečija igra slična šugi, s tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale. Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.

Idealno je da se igra na mekoj podlozi, tj. na travi, kako bi dete moglo slobodno da se baca i valja za „odbeglim“ frizbijem, što će izazvati mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Frizbi se prilikom bacanja drži tako da palac ruke bude na gornjem, a ostali prsti na donjem delu diska. Ruka je savijena u laktu, u nivou ramena, a frizbi blago nagnut na gore, kako tokom leta ne bi završio u travi.

Za igru je potrebno tri ili više igrača. Prvo se izabere neko ko će da žmuri. Treba da rukom pokrije bok, tako da mu je dlan otvoren i licem prema ostalima. Ostali trebaju da se tiho dogovore ko će da ga iz sve snage raspali po dlanu. Onda onaj koji je žmurio treba da na osnovu snage proceni ko ga je udario, a ako ne može na osnovu snage, onda pokušava da pogodi na sreću. Ako pogodi ko ga je udario, taj sledeći žmuri, ako ne, opet je on na redu.

Deca formiraju kolo. Na sred kola stoju čuvar. Deca stoje ili se okreću u krug i pevaju, a pokretima podražavaju berbu grožđa. Oprezno posmatraju čuvara jer čim izgovore poslednje reči pesme, on će krenuti da ih juri. Dete koje čuvar uhvata, postaje novi čuvar. Pesmica zvuči ovako: „Berem, berem grožđe, dok čiča ne dođe, a kad čiča dođe, presešće mi grožđe“.

Ova pesmica se peva dok deca stoje u krugu. Peva je dete koje je u krugu i ide okolo udarajući dlanovima poskakujuci sa noge na nogu. Pesmica zvuči ovako: „I okolo salata, i okolo salata, i okolo salata i naveliki zbor. Ja dajem ruku tebi, Ti daješ ruku meni, i ja se tebi klanjam i tebi pripadam.“ Na kraju pesmice odabere se jedno dete i onda svi pevaju, dok se dvoje dece drže ispod ruke kod laktova vrteći se u krug. Kada se to dvoje dece vrti, sledi pesmica: „Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada”. Oborili glave dole, sad se vidi da se vole”.

Izabere se jedan igrač i vežu mu se oči maramom tako da ništa ne vidi. Zatim ga ostali lagano zavrte oko sopstvene ose, da malo izgubi osećaj za orjientaciju u prostoru. Dok je vrtite pevate : „Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar, idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš“. Igrači treba da stanu oko nje, da je dozivaju imenom, gurkaju, a kada “baka” krene prema drugoj deci, oni treba da se sklanjaju od nje. Ako „baka“ uhvati nekog, ona treba da pogodi koga je uhvatila, ne skidajući pri tom povez sa očiju. Ima pravo da ti opipa lice i telo rukama i rečima da „izvuče“ koju reč iz tebe. Ako pogodi kog je uhvatila, ta osoba je nova ćorava baka!

Deca se podele u dve grupe. Uhvate se za ruke kao da igraju “kozaračko kolo” i pevaju pesmu naizmenično “ Ide majka sa kolodvora, dija, dija de. Šta će majka s kolodvora, dija, dija de? Želi jednu ćerku, dija, dija de. Kako će se zvati, dija dija de? Nek se zove … kaže se ime deteta iz suprotne grupe. Mi ne damo … ime deteta, kaže suprotna grupa. Na znak sad, otma se dete iz druge grupe i ono bude pripojeno protivnočkoj , tako se igra dok jedna grupa ne dobije svu decu druge grupe.